OPTUŽILI MAJKU DA JE NAMERNO OTROVALA SINA (4), SEDAM GODINA JE PROLAZILA KROZ UŽAS

Bio je to najgori dan u životu Hane Overton. Ručala je s Endruom, četverogodišnjim dečakom kog je njena porodica čuvala i kog su planirali da usvoje, kad je on odjednom počeo da povraća. Nazvala je svog supruga Lerija na posao i zamolila ga da dođe kući. Nakon što ga je okupala, primetila je da je ubrzano i teško diše, pa je kao medicinska sestra, zaključila da su svi simptomi dovoljno zabrinjavajući da ga odvedu u Hitnu. Prvo je pomislila kako je možda u pitanju grip, čekanje da stigne vozilo trajalo bi duže nego da ga samo odvedu tamo.

 

Tokom te vožnje, oko 17 sati poslepodne, Endru je prestao da diše.

 

 

“Stajali smo na crvenom na semaforu, a sve do tada uopšte nisam shvatala da se radi o pitanju života ili smrti. Uspaničila sam se”, ispričala je Hana.

 

“Endrua su hitno premestili u bolnicu. Hana ga je zagrlila i rekla mu da ga voli. I tada ga je zadnji put vidjela živog. U čitavom haosu na vrata su pokucali detektivi. Hanu su odveli u policijsku stanicu gde su je ispitivali o svemu što se događalo tog kobnog dana. Iako u tom trenutku toga još nije bila svesna, Hana – koja je redovno odlazila u crkvu i do tada nije dobila ni jednu jedinu kaznu – bila je glavna osumnjičena za ubistvo četvorogodišnjeg dječaka. Nekoliko meseci kasnije optužili su je za ubistvo i osuđena je na doživotni zatvor bez mogućnosti pomilovanja”.

 

Kad su Hana i Leri upoznali tog preslatkog dečaka plavih očiju, automatski su se zaljubili u njega, pa su pogledali njegovu dokumentaciju.

 

“Mislili smo kako će sve stvari nestati jednom kad useli u svoj zauvek dom i u sigurnu okolinu. A onda kad je uselio, otkrili smo da ima mnogo više posebnih potreba nego što smo mislili. Ipak, mislila sam kako će mi veštine koje sam stekla kao medicinska sestra pomoći po tom pitanju.”

 

 

Njegovi česti gubici apetita postali su naporna borba koja se ponavljala iz dana u dan. Kad bi odbio hranu, obično bi je rasuo po podu ili bacao na zidove. Sam je uzimao hranu koju je hteo, a snimci sa “bejbi monitora” su im otkrili kako je  hteo da pojede i sopstveni dušek kao i komadiće boje koji su se otkidali sa zida. Njegovu socijalnu radnicu obavestili su o svemu što se događa, ali ona im je rekla kako je normalno da se deca problematične prošlosti ponašaju neobično u novom domu, ali da će se stvari s vremenom smiriti. Prema informacijama iz mnogih izvora, Endruova majka bila je zavisna od droge kad je bila trudna s njim, a kao malog su ga zlostavljali, zbog čega je i odveden u dom za nezbrinutu decu.

 

Hana je jednog dana Endruu pripremila ručak od graška sa čilijem – a kad je pojeo jedan tanjir, tražio je opet. Ona mu je zbog toga ubacila malo začina u čašu sa vodom, da mu zavara glad. Nakon ručka žalio se da se oseća loše i povraćao je. Simptomi su ukazivali na crevnu virozu. Kad ga je vozila u bolnicu, Hana nije imala pojma da bi hrana koju je pojeo mogla biti uzrok njegove bolesti. Iako to tada još nisu znali, upravo je ova bolest uzrokovala i masnice na njegovu telu, zbog kojih su istraživači zaključili da ga je porodica zlostavljala. Zbog istrage koja se vodila protiv njih, porodici su oduzeli njihovo četvoro dece i smestili ih u udomiteljske porodice. Nakon jedne večeri njena je majka ipak uspela dobiti vlasništvo nad klincima. A kad je bila puštena iz zatvora i čekala suđenje, Hana je rodila svoju najmlađu ćerku, Emu.

 

Tužiteljka Sandra Istvud opisala ju je kao očajnu i užasnu ženu koja je svog udomljenog sina držala za vrat i naterala ga da popije kobnu tečnost zbog koje je umro u agoniji. 2007. godine porota je odlučila da je kriva, pa je osuđena za ubistvo. Hanah se navikla na život iza rešetaka, a svake subote njen suprug je vozio pet sati do zatvora kako bi je posetio, a jednom mesečno sa sobom je vodio i decu kako bi videli svoju majku.

 

 

Kad su testirali sadržaj tečnosti koje je Hana dala Endruu, otkrili su kako unutra nije bila značajna, a kamoli zabrinjavajuća količina soli, što znači da je maleni kobnu dozu konzumirao ranije toga dana. Zatim je svedočio i doktor, stručnjak za trovanja, koji je potvrdio kako je potrebno oko sat vremena pre nego što u telu dođe do reakcije nakon trovanja, što znači da su Leri i Hana itekako reagovali na vreme. Zahvaljujući svim ovim dokazima, zakazano je novo suđenje 2014. godine.

 

Nakon što je u zatvoru provela dugih sedam godina, Hana je puštena taman za vreme Božića. Porodica je prvi puta dobila priliku da zajedno oplače Endrza.

 

“Nakon što je umro, mi smo se borili za sopstvenu porodicu, zbog čega nismo dobili priliku da se oprostimo od njega… Deca ga se sećaju po dobrom. I jako im nedostaje”.

 

(Kurir.rs)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *